Na jastuku bdim na ponocnoj strazi
kao stari posustali ratnik
kom' svaki put od riznice neba
jedva zapadne mesecev zlatnik
pod oklopom drhti kosuta plaha
vecno gonjena tamnim obrisima straha
koja strepi i od mirnih obronaka sna....

Upucujem joj pogled kao dodir na tren, hej, al' tren je jako dug
Znam, prob'o sam sve i sad sam konacno njen, ona zatvara krug
Ona je drukcija, s njom nema smekanja i mnogo bolje nosi moj stil
To nije putnica za listu cekanja, cim se spakuje
Startuje vec

Hajde, povedi me, crni labude
Ja sam slutio da ces doci
Daj poljubi me i pogubi me
Sad sam spreman, sad mogu poci

Odlazi cirkus iz našeg malog grada
Širokim drumom što izlazi na most.
Odlazi cirkus i ja se pitam sada:
ko je domaćin a ko je bio gost?

Nestaje cirkus u širokoj ravnici.
U kišnoj noći za njim se srebri trag.
Odlazi fakir i artisti na žici
i tužni pajac što bio mi je drag.

Dal' je sve bilo samo fol?
Dal' je sve samo jeftin trik?
Il' sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik?...

Jeeee moja omiljena tema

Život je more, pučina crna,
po kojoj tonu mnogi što brode.
Nije mi srce plašljiva srna.
Ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose me struje.
Oseka sreće, a tuge plima.
Šiba me nebo bičem oluje,
al' još se ne dam i još me ima.

U jutra rana plaše me senke
minulih dana.
Sećanja mutna kao u laži,
kao u snu...

Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve više padam,
i sve su jače ruke sto me vuku dnu...

Možda će žena svilenog bedra,
koja me zove i pruža ruke,
uliti vetar u moja jedra,
do nove žene do nove luke.

Život je more...

Zivot nije uvek Bog zna sta
Al' za svaki slucaj uvek uzmem sta mi da
Frtalj leba, metar neba i pun sesir sna
Al' Đavo gleda da njemu bude fino
Pa kadkad sav taj dzumbus potopi u vino

Dajte mi vina, vino nek se toci
Dok traju dani, a narocito noci
Jer tu je tuga, ta moja verna druga
A kad je tuga ondak treba da se cuga

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih.
Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reci bi sve pokvarile,
samo se cutke pokraj mene stisla.
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.

O, da mi je da se jos jednom zaljubim.
Opet bih gledao niz kej kao niz prugu.
I opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bih samo nju, nijednu drugu.

U tajnoj sam misiji
moj dom je tek
maleni svitac na nebeskoj pučini
a ja sam na ovoj planeti
da sretnom te učinim, spavaj samo
ne znaju oni šta mi znamo ...

Devojka sa čardaš nogama

Nosila je jelek svileni
kao u pesmi narodnoj
i krstic, znak na lancicu
da nekog ceka navodno

O, to su bili svatovi
sve kiceni i zlaceni
a mi smo bolje svirali
neg' sto smo bili placeni
al' dobro, sad

Nosio sam sal od kasmira
i prsluk protkan tajnama
bas od takvih su je cuvale
tetke sa 'ladnim trajnama

K'o srna me je gledala
zalosnom pesmom sludjena
cije si, pile pirgavo
sto nisi meni sudjena, e da

Ref.
Hej pusti kose pune polena
hajde bas u inat babarogama
hopa digni suknju iznad kolena
znam da krijes cardas
u tim lepim nogama

Rekoh joj bezi, mani se
i trazi bolje partije
premala je moja tambura
da te od kise sakrije

Rekoh joj ja sam samo tu
da vreme brze proleti
ja nosim cizme skitaljke
mene je tesko voleti, badava

Ref.

Hej, doleti mala senice
tu, na moje zlatne civije
vatra sara tvoje zenice
razbij nesto i zaigraj ludo, divije